Šta je program spavanja?
Iako većina umornih roditelja čvrsto veruje da njihovom detetu „nema pomoći“ jer je „drugačije“, „treba mu manje sna nego drugoj deci“, „takvo je od rođenja“ ili sigurno „ima neki medicinski problem za koji se još ne zna“, šanse da je zaista tako su vrlo male!
Rezultati 52 naučne studije[1] pokazuju da je program spavanja delotvoran kod 95% dece i beba, te da nisu potrebni nikakvi lekovi niti veće intervencije da bi Vaše dete spavalo 11-12 sati noću bez buđenja i imalo uredan dnevni san potreban za njegov uzrast.
Tokom programa spavanja zajedno učimo Vaše dete da samostalno zaspi. Kada jednom nauči sama da zaspi, beba se više ne budi noću i spaja duže intervale spavanja preko dana. Za ovo je najčešće potrebno svega dve nedelje, dok se u prva 2-3 dana vidi značajan napredak koji će ohrabriti umorne roditelje.
Većina roditelja koja pati od nespavanja zajedno sa svojim detetom, prvo se obrati prijateljima sa decom, mamama, bakama, svekrvama, pa ako nije dovoljno, a uglavnom nije, potraže pomoć pedijatra, psihologa ili čak psihijatra, bioenergetičara…
Međutim, svi oni će Vam najčešće reći da je sa Vašim detetom sve u redu i da je sasvim „normalno“ što mala dece ne spavaju. Utešiće Vas neutešnom rečenicom: „Sačekajte da malo porastu pa će se to srediti samo od sebe, svi smo kroz to prošli“. Ipak, ovo još nikom nije pomoglo.
Lekovi, mak i rakija pred spavanje
Neki će Vam, na žalost, prepisati i lekove, mak ili rakiju pred spavanje. Pored toga što su štetni, lekovi imaju vrlo kratkotrajno dejstvo i ne rešavaju uzrok problema, te će Vaše dete ponovo biti premoreno i neispavano čim prestanete sa ovom pogrešnom terapijom. O maku i rakiju, da ne govorimo…
„Pusti ga da plače dok ne zaspi“ metoda
O programu za spavanje Vam niko ništa neće reći jer se o ovom pristupu na našim prostorima i dalje vrlo malo zna. On se dodatno pogrešno povezuje sa Cry-it-out ili „pusti ga da plače dok ne zaspi“ metodom, zbog čega je povremeno prisutno nepoverenje čak i skepsa.
O „pusti ga da plače dok ne zaspi“ metodi nekada su iz očaja pristupale naše bake, pa smo i mi danas, u trenucima potpunog pomračenja svesti od umora u iskušenju da je primenimo na našoj deci i bebama.
Nauka iza programa spavanja
Dobre vesti su da za tim zaista nema potrebe! Iako nije sve u nauci, ona nam nekada stvarno život znači. Savremenim naučnim istraživanjima, ispitivanjima i posmatranjima spavanja kod beba i dece, otkriveno je šta su najčešći razlozi buđenja, lošeg i isprekidanog sna i kako ih prevazići.
Više nema potrebe da birate između nespavanja i izlaganja deteta plaču do iznemoglosti jer postoji rešenje – programi spavanja.
Program spavanja je naučno zasnovana, blaga metoda koja se već nekoliko decenija uspešno primenjuje u razvijenim zemljama sveta i do sada je pomogla na milione porodica. Iako se na našim prostorima pojavljuje tek odnedavno, ovaj izrazito efikasan i blag pristup delotvoran je kod više od 95% dece i beba.
Da li znate koliko je nespavanje štetno za bebu?
Brojna naučna istraživanja ukazuju na to koliko je nekvalitetan i isprekidan san štetan po fizički, kognitivni i emotivni razvoj dece i beba. Bebe koje loše spavaju, imaju slabiji imunitet, razdražljivija su, plačljivija, hiperaktivnija, i takođe pokazuju slabiji kognitivni razvoj u odnosu na decu koja lepo spavaju.[2]
Sama činjenica da je bebi tokom prva tri meseca života, kada se vrlo intenzivno razvija, potrebno između 16 i 17 sati sna, ukazuje na to da je pored hrane i majčinske ljubavi, spavanje njena najveća potreba. Sa šest meseci, bebi je potrebno između 13 i 14 sati sna, dok tokom prve godine života provede više od šest meseci spavajući!
Vremenom se potreba za dnevnim snom smanjuje ali će i dalje, do sedme godine života, Vašem detetu biti potrebno više od 10 sati kontinuiranog noćnog sna.
Ipak, nije važno samo koliko spava već i kako spava. Isprekidan san čak i ako traje 12 sati, nije istog kvaliteta kao i dugačak, čvrst san tokom kog dete neometano prolazi kroz sve faze spavanja, uključujući i onu najvažniju a to je dubok san.
Program spavanja pogodan je za svu decu od 18 nedelja do 7 godina starosti i predstavlja trajno rešenje jer beba tj. dete koje je jednom prošlo kroz naš program, više se ne vraća lošim navikama.
Kako je mami koja ne spava?
Od posledica nespavanja ne pati samo beba. Vrlo je važno voditi računa i o roditeljima, naročito majkama koje uglavnom nose najveći teret noćnih buđenja. Umorne majke sklonije su bejbi bluzu. Ovo stanje karakterišu jake promene raspoloženja, stalan osećaj tuge i potištenosti, česta plakanja, slab apetit, manjak energije, osećaj nezaštićenosti, preopterećenosti obavezama i anksioznosti oko bebe što sve vrlo negativno utiče ne samo na ženu, već i na oca i novorođenče za čiji je pravilan razvoj u najranijem periodu od ključnog značaja staložena i zdrava majka.
Prosto je nemoguće biti zadovoljna mama i supruga ako noćnu ne spavate. Ovo se naročito prenosi na bebu kod majki koje doje s obzirom da stres negativno utiče na oksitocin, hormon ljubavi i sreće koji pomaže mleku da poteče. Zbog toga se povremeno dešava da umesto ljubavi i opuštanja, tokom dojenja dolazi do frustracije i nezadovoljstva i kod majke i kod bebe. Beba se trudi da sisa ali bezuspešno, ne guta, postaje nervozna, kreće da plače a majka ima osećaj da nema dovoljno mleka jer svo mleko usled stresa zapravo ostaje ”zarobljeno” u dojkama.[3]
O bejbi bluzu se i dalje vrlo malo govori, a prvi dani majčinstva uglavnom se predstavljaju kao najlepši period u životu svake žene dok nasuprot tome, statistički podaci pokazuju da čak 85 odsto žena doživljava blaži ili jači oblik emotivne neuravnoteženosti koja se direktno dovodi u vezu sa nespavanjem.[4]
Opasnost za volanom
Pored bejbi bluza, ispresecan san utiče i na slabiju koncentraciju koja može biti vrlo rizična, naročito ukoliko majka u takvom stanju sedne za volan sa bebom u kolima. Vožnja pod dejstvom umora daleko je rizičnija od vožnje pod dejstvom alkohola jer se prekomeran umor koji slabi pažnju mnogo teže kontroliše, iako se udesi usled pijanstva lakše dokazuju pa imamo privid da su zastupljeniji.
Nema potrebe da patite
Najzad, umor utiče i na sam odnos sa detetom i atmosferu u celoj porodici. Kada smo umorni, imamo manje strpljenja za svoje dete i skloniji smo svađama sa partnerom. Beba sve to oseća i upija iako i dalje ne ume da izrazi. Paradoks je što je nenaspavanom detetu potrebno više naše pažnje i posvećenosti jer i ono pod dejstvom umora slabije kontroliše osećanja i ne vlada sobom. Umorni roditelji to često ne mogu da mu pruže, zbog čega osećaju dodatnu grižu savesti i pritisak a vrlo često i bespomoćnost. Kada se sve to spoji, rano roditeljstvo zaista može postati noćna mora a umor začarani krug iz kog je jako teško izaći bez pomoći.
Spavanje kod dece je vrlo kompleksan proces kome je potrebno mnogo posvećenosti i znanja. Jedan od naših klijenata na kraju programa ovako je opisao svoj utisak: „Osećao sam se sve vreme kao da igram partiju šaha“. I zaista, pred Vama je ozbiljna partija šaha u kojoj ako Vi pobedite, svi su pobednici!
[1] Link ka istraživanju: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17068979/
[2] Science direct, Early Human Development, A Scher, Infant sleep at 10 months of age as a window to cognitive development, Volume 81, Issue 3, March 2005, link ka istraživanju:
[3] Sajt Halobeba.rs koji finansira Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Kako stres utiče na dojenje, link:https://www.halobeba.rs/aktuelnosti/kako-stres-utice-na-dojenje/
[4] Portal NHS koji finansira Ministarstvo zdravlja Velike Britanije, link ka članku Feeling depressed after childbirth: https://www.nhs.uk/conditions/baby/support-and-services/feeling-depressed-after-childbirth/
[5] Informacije Republičkog zavoda za statistiku o broju živorođenih u Srbiji u poslednjih 10 godina ukršteni sa statističkim podacima o procentu žena koji proživljava postporođajne poremećaje. Link: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/stanovnistvo/rodjeni-i-umrli/
[6] Portal NHS koji finansira Ministarstvo zdravlja Velike Britanije, link ka članku Feeling depressed after childbirth: https://www.nhs.uk/conditions/baby/support-and-services/feeling-depressed-after-childbirth/
[7] Portal NHS koji finansira Ministarstvo zdravlja Velike Britanije, link ka članku Overview - Postnatal depression: https://www.nhs.uk/mental-health/conditions/post-natal-depression/overview/
