Plakanje i program spavanja

Oko plakanja i programa spavanja vodi se zaoštrena debata među roditeljima. Dok su jedni potpuno za program, drugi tvrde da je štetan i loš po dugoročan odnos između roditelja i dece. Međutim, vrlo malo znamo, skoro pa ništa, do kakvih su otkrića došli naučnici i šta je zapravo istina...

Dve struje

Oko plakanja i programa spavanja vodi se zaoštrena debata među roditeljima. Ova vrsta rasprave nije prisutna samo kod nas, gde se program pojavljuje tek odnedavno, te prirodno rađa nepoverenje i sumnju, već i širom sveta gde se vrlo uspešno primenjuje već decenijama. Mnoge muči razumljiva briga o negativnim posledicama plača po zdrav emotivni razvoj deteta.

Ipak, u ovim raspravama retko se pominju naučna istraživanja što dodatno raspiruje sumnju i nepoverenje. Sa druge strane, potreba za naučno utemeljenim činjenicama u vezi sa negativnim posledicama plakanja tokom sleep treninga postaje sve veća kako ova vrsta treninga postaje sve rasprostranjenija kod nas.

Vešti smo u objašnjavanju a slabi u dokazivanju

Kao naučni novinar i majka dvoje dece, pre nego što sam se upustila u trening za spavanje, želela sam da istražim što više na ovu temu i dobijem pouzdane informacije kako bih bila potpuno sigurna da ne radim ništa što će na moju decu ostaviti bilo kakve, makar i najmanje posledice. Moram priznati da mi tadašnje glasine po roditeljskim grupama nisu ulivale nimalo poverenja jer su komentari varirali od najpozitivnijih do najnegativnijih, pa je delovalo da sve zavisi samo od različitog mišljenja, doživljaja i osećaja, bez ikakvog čvrstog utemeljenja. To mi je potvrdilo fenomenalnu opasku profesora eksperimentalne psihologije sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Dejvida Lagnade koji je u jednom intervjuu rekao: „Vešti smo u objašnjavanju a slabi u dokazivanju. Na osnovu vrlo malo informacija ljudi mogu da kreiraju priču koja bi objasnila šta se dogodilo. Reč je o sposobnosti, skoro pa kreativnom procesu. Ipak, to ne znači da će priča do koje smo došli biti tačna.“

Kako je moj cilj bio da dođem do pouzdanih informacija o uticaja sleep treninga na svoju decu, bilo je prirodno da se zapitam postoje li naučne studije na ovu temu. Nakon nekoliko meseci istraživanja, pronašla sam mnoštvo zanimljivih radova od kojih su svi jednoznačno ukazivali na prednosti čvrstog i produženog sna kod beba i odraslih, i vrlo argumentovano ubili svaku moju sumnju o mogućim štetnim posledicama.

Nauka iza treninga za spavanje

I pored svesti o izrazito štetnim posledicama nespavanja po zdrav psiho-fizički razvoj dece, naročito beba, mnogi roditelji se plaše da će kontrolisano plakanje i negodovanje tokom treninga imati lošiji uticaj na njihovo dete od neispunjavanja osnovne potrebe za snom. Ako pođemo od netačne pretpostavke da se tokom treninga dete ostavlja samo da plače, razumljiva je roditeljska briga da bi ovo moglo da utiče na njihov odnos sa detetom, osećaj sigurnosti i poverenja, pa čak i zdrav emotivni i neurološki razvoj bebe. Međutim, nijedno naučno istraživanje nije potvrdilo ovakve sumnje.

Kako ljudi često mešaju sleep trening sa cry-it-out metodom tokom koje se beba ostavi sama u sobi da plače sve dok ne zaspi od iscrpljenosti, važno je napomenuti da su metode sleep treninga vrlo postepene i blage. Iz istog razloga one su i vrlo zahtevne za roditelje jer se traži njihovo konstantno prisustvo i posvećen rad sa detetom. Mama ili tata pomno prate svaku bebinu reakciju, reaguju na nju i umiruju je na sve moguće načine. Roditelji u svakom trenutku mogu uzeti dete u naručje u slučaju da procene da mu je to zaista potrebno. Sve ovo beba nepogrešivo oseća te nema govora o dubljim posledicama od trenutnog negodovanja. Jedini plač koji se toleriše u određenoj meri jeste plač zbog neispunjavanja bebine želje za određenim načinom uspavljivanja na koji je navikla i zbog kog ima isprekidan noćni san i/ili vrlo kratke dnevne dremke. Ispunjavanjem te želje, roditelj uvodi i dete i sebe u začarani krug kojim rešava trenutnu situaciju i na kratko umiruje bebu, ali joj dugoročno gledano razvija pogrešne navike na uštrb vitalnih potreba, ostavljajući umornim i sebe i dete.

Kao potporu svega gore navedenog daćemo primer jedne vrlo značajne i temeljne studije o uticajima sleep treninga na razvoj deteta i odnos prema roditeljima koju je objavila Američka pedijatrijska akademija. Reč je o šestogodišnjem istraživanju tokom kog su ispitivani dugoročni efekti treninga za spavanje na: 1. emotivni i mentalni razvoj dece, 2. odnos privrženosti prema roditeljima i 3. mentalno zdravlje roditelja. Tokom šest godina praćen je razvoj 226-oro dece od kojih je 173 prošlo kroz trening za spavanje dok 53 nije. Rezultati istraživanja pokazali su da ne postoje indikacije da je trening za spavanje imao bilo pozitivne ili negativne efekte na pomenuta tri faktora, te da deca koja su prošla kroz sleep trening nisu imala veću verovatnoću za nastanak bilo kakvih emotivnih problema ili manjak privrženosti prema roditeljima u odnosu na drugu grupu dece koja nisu trenirana.

Brojna druga naučna istraživanja na temu posledica plača u ranom detinjstvu na psiho-fizički i emotivni razvoj deteta i odnosa roditelj-dete uzimaju u obzir isključivo dugoročno izlaganje deteta plaču i stresu koje se ponavlja, kao i nedostatak roditeljske brige i ljubavi. [1] [2] [3] [4] [5] [6]

(Na kraju ovog članka nalaze se linkovi ka pomenutim istraživanjima gde možete samostalno istražiti više na ovu temu.)

Uticaji nespavanja na bebu i mamu

I dok nijedna studija do sada ne potvrđuje štetnost kratkotrajnog plakanja do kog dolazi tokom sleep treninga, veliki broj istraživanja ukazuje na ozbiljne posledice nespavanja po zdrav fizički, mentalni i emotivni razvoj deteta a naročito pravilan razvoj mozga kod beba.

Sama činjenica da je bebi tokom prva tri meseca života, kada se vrlo intenzivno razvija, potrebno između 16 i 17 sati sna, ukazuje na to da je pored hrane i majčinske ljubavi, spavanje njena najveća potreba. Sa šest meseci, bebi je potrebno između 13 i 14 sati sna, dok tokom prve godine života provede više od pola vremena spavajući. Ipak, nije važno samo koliko spava već i kako spava. Isprekidan san čak i ako traje 12 sati, nije istog kvaliteta kao i dugačak, čvrst san tokom kog beba neometano prolazi kroz sve faze sna, uključujući i onu najvažniju a to je dubok san. Naime, česta noćna buđenja i manjak sna kod beba povezuju sa slabijim kognitivnim razvojem. Takođe, bebe koje lošije spavaju sklonije su lošijem raspoloženju, razdražljivošću, plačljivom ponašanju i hiperaktivnosti, dok su zdravstveno sklonije češćim padovima imuniteta i razboljevanjima od dece koje dobijaju dovoljnu količinu dnevnog i noćnog sna.

Nespavanje, bejbi bluz i postporođajna depresija

Međutim, od posledica nespavanja ne pati samo beba. Vrlo je važno voditi računa i o roditeljima, naročito majkama koje uglavnom nose najveći teret noćnih buđenja. Umorne majke sklonije su bejbi bluzu . Ovo stanje karakterišu jake promene raspoloženja, stalan osećaj tuge i potištenosti, česta plakanja, slab apetit, manjak energije, osećaj nezaštićenosti, preopterećenosti obavezama i anksioznosti oko bebe što sve vrlo negativno utiče ne samo na ženu, već i na oca i novorođenče za čiji je pravilan razvoj u najranijem periodu od ključnog značaja staložena i zdrava majka. Prosto je nemoguće imati zadovoljnu mamu koja noću ne spava. Ovo se naročito prenosi na bebu kod majki koje doje s obzirom da stres negativno utiče na oksitocin , hormon ljubavi i sreće koji pomaže mleku da poteče. Zbog toga se povremeno dešava da umesto ljubavi i opuštanja, tokom dojenja dolazi do frustracije i nezadovoljstva i kod majke i kod bebe. Beba se trudi da sisa ali bezuspešno, ne guta, postaje nervozna, kreće da plače a majka ima osećaj da nema dovoljno mleka jer svo mleko usled stresa zapravo ostaje ”zarobljeno” u dojkama.

O bejbi bluzu se i dalje vrlo malo govori, a prvi dani majčinstva uglavnom se predstavljaju kao najlepši period u životu svake žene dok nasuprot tome statistički podaci pokazuju da čak 85 odsto žena doživljava blaži ili jači oblik emotivne neuravnoteženosti koja se direktno dovodi u vezu sa nespavanjem.

Pored bejbi bluza, ispresecan san utiče i na slabiju koncentraciju koja može biti vrlo rizična, naročito ukoliko majka u takvom stanju sedne za volan sa bebom u kolima. Vožnja pod dejstvom umora daleko je rizičnija od vožnje pod dejstvom alkohola jer se prekomeran umor koji slabi pažnju mnogo teže kontroliše iako se udesi usled pijanstva lakše dokazuju pa samo imamo privid da su zastupljeniji.

Pored činjenice da u Srbiji godišnje više od 45.000 majki proživljava teži ili lakši vid emotivnih postporođajnih neuravnoteženosti, o ovoj temi se i dalje vrlo malo zna što otežava razumevanje majčinske uloge, napore sa kojima se suočava i potrebe da joj se pomogne.

U krajnjoj instanci, umor se kod majki povezuje i sa javljanjem mnogo teže kliničke slike odnosno postporođajne depresije koja je daleko ređa pojava od bejbi bluza ali ipak zahvata čak 10 odsto žena što nije malo ako imamo u vidu da ovo stanje neretko završava pokušajima čedomorstva i/ili samoubistva.

Photo by Stormseeker on Unsplash

Sleep trening nije za svakog

Ipak, važno je istaći da sleep trening nije za svakog. Roditelji koji nisu u potpunosti sigurni u svoju odluku, ne bi trebalo da se upuštaju u trening za spavanje jer je vrlo verovatno da ga neće dovoljno dosledno sprovoditi te da će samo namučiti i sebe i bebu bez značajnih rezultata. Za uspešan trening neophodni su smireni roditelji koji će svoj mir i sigurnost preneti na bebu a ona će za uzvrat lako i brzo usvojiti svaku novinu. Kako ne postoje naučni dokazi o štetnosti treninga za spavanje po zdrav razvoj beba i dece, čitavu raspravu oko plakanja možemo svesti na emotivni doživljaj roditelja od kog u najvećoj meri zavisi i bebin doživljaj kao i uspešnost celog procesa koji nas vodi do prve prospavane noći!

Istražite više:

[1] Center on the Developing Child at Harvard University, The foundations of lifelong health are built in early childhood. Link: developingchild.harvard.edu

[2] McGinnis JM, Williams-Russo P, Knickman JR, The case for more active policy attention to health promotion. Health Aff (Millwood). 2002;21(2):78–93[PubMed], Link: https://www.healthaffairs.org/doi/10.1377/hlthaff.21.2.78

[3] Schor EL, Abrams M, Shea K. Medicaid: health promotion and disease prevention for school readiness, Health Aff (Millwood). 2007;26(2):420–429, Link: https://www.semanticscholar.org/paper/Medicaid%3A-health-promotion-and-disease-prevention-Schor-Abrams/11e845b111e5e17bc011955c44d6fe23509035ea

[4] Shonkoff JP, Boyce WT, McEwen BS. Neuroscience, molecular biology, and the childhood roots of health disparities: building a new framework for health promotion and disease prevention. JAMA. 2009;301(21):2252–2259, Link: https://www.researchgate.net/publication/26261757_Neuroscience_Molecular_Biology_and_the_Childhood_Roots_of_Health_Disparities_Building_a_New_Framework_for_Health_Promotion_and_Disease_Prevention

[5] Braveman P, Barclay C. Health disparities beginning in childhood: a life-course perspective. Pediatrics. 2009;124(suppl 3):S163–S175, Link: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19861467/

[6] Haggerty RJRK, Pless IB. Child Health and the Community. New York, NY: John Wiley and Sons; 1975, Link: https://books.google.rs/books?hl=en&lr=&id=kJwkuARrjv8C&oi=fnd&pg=PR11&ots=DwXG3VrxCU&sig=kdejzWxVO3-VsauvL--q_oKYgB8&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false